Ratarima koji planiraju da seju ozime strnine, ili su setvu već počeli, vremenske prilike ne idu na ruku. Kiša je natopila zemljište i u njive se ne može ući. Najava meteorologa da će i narednih dana padati kiša dodatno zabrinjava poljoprivrednike, jer je optimalni rok za setvu pšenice do 25. oktobra. U regionu srednjeg Banata u poslednjih nekoliko dana palo je oko 40 litara kiše po kvadratnom metru.

„Ima previše vode na njivama. Stojimo već nedelju dana, a datumi prolaze. Skinuo sam kukuruz i pripremio zemljište za setvu pšenice. Planiram da je posejem na 30 hektara, ali da li ću to i uspeti zavisi od vremenskih prilika. Brzo ćemo završiti, samo da uđemo u njive“, kaže Aleksandar Gospodinački, poljoprivrednik iz Zrenjanina.

Jugoslav Lazić, agronom Zemljoradničke zadruge „Veljko Lukić Kurjak“ u Lukićevu, kaže da će na površinama predviđenim za setvu pšenice sejati sortu namenjenu setvi krajem i neposredno posle optimalnog roka.

„Procenjujem da još nedelju dana nećemo moći u njive. Dodatni problem je što je prohladno. Ako ne bude toplijih dana sa više sunca možda ćemo čekati i duže. Brzo ćemo završiti setvu samo da se prosuši i otopli“, smatra Lazić.

Ovakva situacija posebno zabrinjava proizvođače koji nisu završili žetvu kukuruza, a žele da na istim parcelama seju pšenicu. Zorica Rajačić, savetodavac Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin, kaže da ratari treba da napuste dvopoljni sistem, koji podrazumeva smenu dva useva, kukuruza i pšenice, i da razmisle o uvođenju trećeg useva. Pravilnom smenom useva moguće je ublažiti negativne posledice vremenskih prilika, podseća Rajačić.

Proizvođači koji su pre kiše pripremili i nađubrili svoje njive su u prednosti u odnosu na one koje čeka obrada zemljišta.

„U našem regionu preduzevi pšenici su, uglavnom, suncokret i kukuruz. Žetvene ostatke, kojih ima dosta iza ovih preduseva, treba dobro usistniti i zaorati. Dubina obrade zavisi od količine žetvenih ostataka i stanja zakorovljenosti zemljišta. U slučaju veće vlažnosti zemljišta oranje ima prednost u odnosu na tanjiranje.
Pod osnovnu obradu obavezno uneti NPK đubrivo. Deo azota uneti u jesen, 40-60 kg/ha, a ostatak kroz prihranu.
Agrohemijskom analizom zemljišta na najpouzdaniji način moguće je utvrditi koliko dozirati fosfor i kalijum“, savetuje Rajačić.

Za setvu treba koristiti deklarisano seme čiji su parametri kvaliteta poznati i tada može da se odredi optimalna gustina setve po jedinici površine za svaku sortu, što nije slučaj sa semenom sa tavana.

„Korekcija, odnosno povećanje količine semena potrebno je ako je priprema nekvalitetna, a seme ostaje na površini, ako je veća zakorovljenost parcele ili ako je smanjena upotreba azotnih đubriva. Pregusti usevi se slabije ukorenjuju, manje su otporni na poleganje i veća je konkurencija među biljkama za svetlost, vodu i hranu“, podseća Rajačić i dodaje da proizvođači nikako ne ulaze u parcele dok se zemljišta ne prosuši, jer se gaženjem vlažnog zemljišta narušava njegova struktura, što ima znatno veće štete nego koristi.

Proizvodnja ozimog ječma u srednjem Banatu je planirana na 4070 hektara i veći deo površina je posejan pre kiše. Setva pšenice je tek počela i planirana je na oko 50.000 hektara.

Izvor:poljosfera.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.