Ovogodišnji sajam poljoprivrede u organizaciji „Pomurski sejem“ održan od 20. do 25. avgusta, nastavio je trend rasta. Mada je Gornja Radgona manje mesto na severu Slovenije, sajmu koji se u njemu organizuje polazi za rukom da svake godine beleži porast posetioca.
Ovo je tridesetak godina bila lokalna manifestacija, koja je uspela da se nametne kao lider u tom delu. Za ovo se delom može zahvaliti blizini granica sa Austrijom, Mađarskom i Hrvatskom u početnoj fazi razvoja.
Zemlja partner ove godine na sajmu je bila Mađarska. Pored toga dosta je pažnje posvećeno svetskoj godini mahunastog povrća i inicijativi da se pri UN proglasi svetski dan pčele.
Centralni vrt
Za mene je ovo svakako najznačajnija stvar koju sam video na sajmovima u poslednjih nekoliko godina. Deo sajmišta je odvojen i prilagođen predstavljanju biljaka na otvorenom prostoru.
Ovde su se smenjivale tri celine, jednostavno su se preklapale. Prva je zasad jednogodišnjih biljaka (ratarskih, povrtarskih, začinskih i lekovitih), zatim su ti bili trajni zasadi (voće i vinova loza) i na kraju deo namenjen za permaulturalni vrt.
Sve je bilo podeljeno u manje grupe i jasno obeleženo koja je vrsta u pitanju i koja sorta. Trajni zasad vinove loze je zanimljiv jer se na jednom špaliru nalazi više različitih sorti, pa se posetioci mogu na malom prostoru uveriti u razlike među njima.
Permakultura se polako širi iz Austrije koja je lider po organskoj proizvodnji, a poljoprivredni sajam AGRA se potrudio da predstavi na jednom mestu nekoliko različitih kombinacija biljaka posađenih zajedno. Glavna ideja jeste da biljke same formiraju održivi ekosistem, kojem je minimalno potrebna ljudska intervencija.
Prikaz mehanizacije
Najveći deo otvorenog prostora je bio posvećen prikazu mehanizacije. Ugrubo bi se podela mogla izvršiti na poljoprivrednu mehanizaciju, kosačice i opremu za baliranje i na mašine za rad u šumi.
U regionima oko Gornje Radgone je dosta uobičajno da poljoprivredna domaćinstva u svom sastavu imaju i nekoliko hektara šume. Ponuda mašina za šumarstvo je pokrilo sve aktivnosti od sečenja debala i njihovog izvlačenja iz šume, preko sečenja pa sve do cepanja za domaćinstva. Samo broj izloženih cepača za drvo se merio u desetinama.
Mali traktori i manja mehanizacija koja se koristi u vinogradima i voćnjacima je takođe bila dosta zastupljena. Ovde su se mogle videti i zanimljive novosti kada su u pitanju priključci za manje traktore.
Izložba stoke
Ove godine je broj izloženih grla stoke bio manji, jer se u nekim regionima pojavilo par zaraznih stočnih bolesti. Organizatori poljoprivrednog sajma AGRA su iz predrostrožnosti ograničili broj životinja na sajmištu.
Ovo nikako nije uticalo na zanimljivost tog segmenta, jer je akcenat bio posvećen njihovim autohtonim rasama: krškopoljskoj svinji, slovenačkoj srnastoj kozi, posavskom konju, istarskoj pramenki i štajerskoj kokoši.
U manjažu su se održavale prezentacije ovih rasa, a bilo je i nekoliko aukcija gde se prodavala stoka.
Pored izlaganja životinja, bilo je prilično izloženih prerađevina koje se dobijaju od njih. Tako su se mogli probati i kupiti sir, jogurt, kobasice ili pršut.
Promocija vina i vinogradarstva
Jedan objekat u sklopu sajma je tematski prilagođen za vinarstvo. Tu se za organizovane grupe posetilaca organizuju degustacije vina tokom kojih se mogu saznati razne zanimljivosti o proizvodnji vina u Sloveniji.
Za degustaciju se nude vina koja su te godine proglašena šampionima sajma. Postoji nekoliko kategorija koje se ocenjuju, a mogu se videti i vina koja su bila pobednici u prethodnih 25 godina.
Tu su prezentovani vinski regioni iz Slovenije sa vinima koja nude. Sve je složeno u jasne celine tako da posetioci mogu da se upoznaju sa svim različitostima koja donose određeni regioni.
Pored zasada vinove loze u Centralnom vrtu, na još nekoliko mesta na sajmu ima posađene vinove loze. Sve je to jasno ukazivalo da se sajam održava u regionu koji ima jaku vinogradarsku tradiciju.
Ovde sam nabrojao samo neke osnovne delove koji su se meni učinili posebno interesantnim. Bilo je tu još i konferencija i panela gde se razgovaralo o situaciji oko poljoprivrede. Bilo je tu dosta opština i komora koje su omogućile manjim proizvođačima da nastupe i predstave se potencijalnim kupcima.
U vreme kada se sajamske aktivnosti u Evropi susreću sa opadanjem interesovanja izlagača i posetilaca, sajam poljoprivrede AGRA beleži porast i jednih i drugih. Mogu reći da je to interesovanje za posetu opravdano.
Album fotografija sa sajma možete pogledati klikom na ovu sličicu 
Autor: Nikola Vejin
