Podloge za jabuku
Kada se priča o sadnji jabuka radi zasnivanja voćnjaka najviše se pažnje poklanja tome koja će se sorta koristiti. Jedan od bitnijih faktora je nekako malo gurnut u stranu iz tih priča, a to je kakva će se podloga koristiti za kalemljenje jabuke .
Postoje velike razlike kako će se neka sorta razvijati na različitim podlogama i na isti način kako se informišemo o osobinama različitih vrsta trebali bi pri biranju šta ćemo posaditi se interesovati i o karakteristikama podloga.
Funkcija podloge na voćki
Radom oko selekcije da se dobiju plodove određene boje veličine i vremena dozrevanja, zapostavljeni su neki drugi faktori kod stabala jabuka. Da bi se to premostilo pristupilo se podlogama i kalemljenju na njih.
Jedna od prednosti je ta što se pravilnim kombinovanjem sa raznim podlogama, neke sorte jabuka mogu veoma uspešno gajiti na različitim tipovima zemljišta i u različitim klimatskim zonama. Selekcijom koja traje duže od 100 godina, nastale su podloge koje dobro uspevaju na najrazličitijim zemljištima.
Takođe je bitno i kako utiče na ukorenjivanje stabla i na samu činjenicu koliko dugo će stablo jabuke trajati. Kvalitetnijim ukorenjivanjem se povećava otpornost prema sušnim periodima, jer korenje dublje prodire u zemlju.
Na šta obratiti pažnju
Bujnost je jedna od najvažnijih stavki koja se pominje u vezi sa ovim. Takođe se dosta pažnje posvećuje otpornosti korena na bolesti i na neke štetne insekte koji probleme prave na korenovom sistemu.
Takođe se može birati do koje visine stablo da naraste, jer i to se računa pod pojmom bujnost. Pre svega je preporuka da se raspitate kakva su iskustva voćara iz vašeg kraja, jer veoma mnogo znači kad se dođe do informacija koje su proistekle iz prakse.
Ovo je veoma bitno jer različite sorte daju različite rezultate na različitim podlogama. Iz toga je jasno da nema mesta za mnogo eksperimetisanja.
Na slabije bujnim podlogama voćka će brže da prorodi ali joj je vek trajanja do 20 godina. Na veoma bujnim će proroditi tek u petoj godini sa tim da takva voćka može da traje i preko 40 godina.
Tipovi podloga za jabuke
Postoji podela na one koje su dobijene vegetativnim putem i na podloge iz sejanaca (generativne). Ovo zvuči veoma jednostavno, jabukino seme se posadi i tako se dobije podloga.
Međutim stvar je malo komplikovanija jer se može koristiti veliki broj različitih divljih jabuka: šumska jabuka ( Malus Sylvestris ), ranija patuljasta jabuka ( Malus Pumila ), jagodasta – sibirska jabuka ( Malus baccata ) i još nekolikodrugih vrsta.
Kada se koristi sejanac za dobijanje podloge, pozitivna stvar je što će to biti veoma bujna i mogu uspevati na terenima gde zemljište ima loš kvalitet. Nakalemljena na sejanac jabuka kasnije prorodi, tek u petoj godini.
Broj tipova podloga koje su vegetativne je značajno veći i one se dele u tri velike grupe:
• Bujne vegetativne podloge ( A 2, M 1, M 11 i MM 109 )
• Srednje bujne vegetativne podloge ( M 2, M 4, M 7, MM 104, MM 106 i MM 111 )
• Slabo bujne vegetativne podloge ( M 26, M 9, M 9 EMLA, M 9, MAC 9 i M 27 )
Ove oznake deluju suvoparno, međutim su od velike koristi jer se u raznim zemljama koriste lokalni nazivi za njih. Zahvaljujući oznakama se može ostvariti sigurna komunikacija među voćarima i iz drugih zemalja i sa drugih kontinenata.
Postoji još veliki broj, pored ovih koje su navedene da ne bi neko pomislio da je ovo konačan spisak.
U direknoj vezi sa tipom podloge jeste broj koliko će se stabala saditi po hektaru. Tu su razlike tolike da veoma bujne sorte ide od 450 stabala jabuke po hektaru, dok kod slabo bujnih sorti koje se gaje kao vreteno taj broj može doći do 5000 stabala.
Bez obzira koliko različitih podloga za jabuke bilo, u realnosti smo na našim terenima ograničeni na desetak koje su se najbolje pokazale na našim prostorima.
Autor: Nikola Vejin
