Zbijenost glavice kupusa – rastresitost ili slaba zbijenost glavica je problem na koji svaki proizvođač kupusa nailazi tokom proizvodnje.
Proizvodnja kupusa u našim uslovima se odvija tokom 11 meseci, samo decembar je mesec u kome nije zastupljena ova proizvodnja.
Većinom se gaje inostrani hibridi, ali domaće sorte kako zbog kiseljenja tako i zbog ukusa i tradicije,još su uvek prisutne na našim parcelama.
Jedan od faktora pojave rastresitosti je neujednačen odnos hranljivih elemenata u zemljištu, pre svega N:P:K.U prvim fazama razvoja kupusu je neophodan azot zbog formiranja velike vegetativne mase. Međutim uloga azota je pozitivna samo uz dovoljno đubrenje fosforom i kalijumom. Dokazano je da obilno đubrenje azotom bez adekvatne količine lako pristupačnog fosfora i kalijuma u zemljištu dovodi do formiranja slabo zbijenih, rastresitih, slabo čvrstih glavica.
Zbijenost glavice kupusa određuje kvalitet.
U fazi formiranja glavica, kupusu su potrebne veće količine fosfora i kalijuma.
Najpovoljniji odnos između N:P:K bi trebao da bude 2:1:2,5-4. Zbijenost glavice kupusa zavisi dakle od izbalansiranosti ova glavna 3 elementa. Jednostavno preterano đubrenje azotom, ukoliko nije praćeno odgovarajućom količinom kalijuma, ima za posledicu formiranje velikih, ali rastresitih glavica sa lošim kvalitetom.
Čvrstoća ili zbijenost glavice povećava se povećanim đubrenjem kalijumom.
Drugi faktor koji utiče na rastresitost je način navodnjavanja tokom dana sa dnevnom temperaturom preko 25-30°C. Ako se tokom ovakvog perioda kupus intenzivno navodnjava svakih 4-6 dana, dolazi do formiranja rastresitih glavica. Kod ovakvog načina gajenja glavice imaju puno formiranih listova ali slabu zbijenost i u potpunosti su rastresite.
Da bi se ovo izbeglo, navodnjavanje se mora organizovati jednom na svakih 8-12 dana sa normom 30-40 mm vode. Kupus je biljka kojoj odgovaraju temperature od 15-18°C. Sve temperature preko navedene negativno utiču na formiranje glavice. Donja granica optimalne vlažnosti do početka formiranja glavica iznosi 80% od PVK. Od početka formiranja glavice optimalna vlažnost je 70% od PVK.
Kupus je biljka koja sadrži preko 85% vode u sebi, takođe je i puno troši.
Sledeći faktor koji utiče na rastresitost odnosno zbijenost glavice je sam momenat berbe kupusa.
Kod ranih sorti razvoj glavice se brže završi i ako se berbe ne izvrše u pravo vreme, glavice usled tehnološke prezrelosti ubrzo pucaju. Naprsle glavice su rezultat pritiska listova koji u unutrašnjosti i naknadno rastu. Kod kasnih sorti glavice teže pucaju, jer u gradnji glavice učestvuje više listova, od kojih su spoljašnji grublji, zbog većeg sadržaja sirovih vlakana koja otežavaju kidanje listova.
Berba glavica sorti počinje kada prvi ovojni list na glavici pukne (ne cela glavica). Kada je na parceli nekoliko glavica sa sličnim efektom, 30-40% glavica date sorte je tehnološki zrelo sa dobrom zbijenošću, bez rastresitih glavica.
Kod ranih sorti kupusa obično postoje 2-3 berbe, a kod srednje ranih i kasnih 1-2 berbe. Vreme trajanja tehnološke zrelosti zavisi između ostalog i od spoljašnjih temperaturnih uslova. Leti taj period traje kraće,dok je u jesen relativno duži. Nakon 10-14 dana od prve berbe,može se organizovati druga berba. U zavisnosti od agroklimatskih uslova, posebno kiše, za nedelju-dve je treća, zadnja berba.
Berba nedozrelih glavica svakako smanjuje prinos i glavice su suviše mekane i neotporne na povrede tokom rukovanja. Nedozrele glavice takođe imaju kraći životni vek tokom čuvanja nego zrele glavice.
izvor: agroinfotel.net